Staračka demencija

Staračka demencija predstavlja opadanje kognitivnih sposobnosti do mere koja ometa svakodnevni život pojedinca, utičući na pamćenje, razmišljanje, orijentaciju, razumevanje, sposobnost učenja, jezik i prosudbu. Iako starenje prirodno dovodi do promena u kognitivnim funkcijama, demencija prelazi granice normalnog starenja, uzrokujući značajne promene u ličnosti i socijalnim veštinama.

Demencija je progresivno stanje koje utiče na kognitivne funkcije mozga.

Tri osnovne faze demencije su:

Blaga faza

U blagoj fazi demencije, promene mogu biti suptilne i često se pripisuju starenju. Osobe mogu pokazivati znake zaboravnosti, kao što su problemi sa pamćenjem nedavnih događaja ili teškoće sa pronalaženjem pravih reči. Moguće je i blago smanjenje sposobnosti planiranja i organizacije zadataka, što može dovesti do manjih komplikacija u svakodnevnom životu. Promene raspoloženja i ponašanja mogu biti prisutne, ali nisu jako izražene. Osobe u blagoj fazi još uvek zadržavaju veliku meru samostalnosti, iako mogu početi da izbegavaju složenije aktivnosti.

Umerena faza

Kako demencija prelazi u umerenu fazu, simptomi postaju izraženiji i imaju veći uticaj na svakodnevni život. Zaboravnost se pogoršava, a osoba može imati problema sa pamćenjem važnih detalja o svom životu, uključujući imena bliskih ljudi. Teškoće sa planiranjem, organizacijom i obavljanjem zadataka postaju očiglednije. Konfuzija u poznatom okruženju može dovesti do toga da osoba zaluta ili ne prepozna poznate lokacije.

Promene raspoloženja postaju izraženije, sa mogućim pojavama agitacije, apatije ili depresije. Ponašanje može postati nepredvidivo, uključujući pojavu neobičnih ili ponavljajućih radnji. Komunikacija postaje teža, s poteškoćama u pronalaženju pravih reči, praćenjem razgovora ili razumevanjem uputstava. U ovoj fazi, podrška i nadzor postaju ključni za svakodnevno funkcionisanje.

Teška faza

U teškoj fazi demencije, osoba postaje sve zavisnija od drugih za osnovne životne potrebe. Govor može biti vrlo ograničen ili nepostojeći, a razumevanje jezika ozbiljno narušeno. Zaboravnost u ovoj fazi može biti toliko izražena da osoba ne prepoznaje ni najbliže članove porodice.

Fizičke sposobnosti takođe mogu biti zahvaćene, sa problemima u hodu, održavanju ravnoteže ili u krajnjim slučajevima, potpunom nepokretnošću. Pojava neuobičajenog ponašanja, kao što su agresija ili ispoljavanje neadekvatnih emocija, može biti učestala. U ovoj fazi, potrebna je stalna nega, uključujući pomoć u hranjenju, higijeni i svim aspektima svakodnevnog života.

Tokom svih faza demencije, važno je pružiti podršku, razumevanje i strpljenje osobama koje žive s ovim stanjem, kao i obezbediti adekvatne resurse i usluge za negu kako bi se održao što bolji kvalitet života.

Uticaj halucinacija na osobe sa demencijom

Halucinacije mogu biti izuzetno zbunjujuće i uznemirujuće za osobe sa demencijom, kao i za njihove negovatelje. Osobe koje doživljavaju halucinacije mogu se osećati uplašeno ili paranoično, što može dovesti do agresivnog ponašanja ili otpora prema pokušajima pomoći. Takođe, halucinacije mogu otežati komunikaciju između osobe sa demencijom i njenih negovatelja, jer razlikovanje između stvarnosti i halucinacija postaje sve teže.

Upravljanje halucinacijama u demenciji

Upravljanje halucinacijama kod osoba sa demencijom zahteva pažljiv pristup, uključujući medicinsko tretiranje i strategije za ublažavanje simptoma. Terapija može biti propisana kako bi se smanjile halucinacije, ali je važno takođe uzeti u obzir moguće nuspojave. Pored medicinskog tretmana, pružanje sigurnog i mirnog okruženja, kao i smiren i podržavajući pristup, može pomoći u smanjenju učestalosti i intenziteta halucinacija.

Da li smestiti dementnu osobu u starački dom?

Odluka za smeštaj starije osobe u starački dom može biti teška, ali često neophodna, posebno kada je u pitanju napredovanje demencije. Staračka demencija može dovesti do situacija u kojima osoba može nenamerno naškoditi sebi ili drugima. Evo nekoliko primera koji ilustruju potencijalne opasnosti koje mogu nastati usled demencije:

  • -Zaborav na isključivanje šporeta: Kao što je navedeno, osoba može zaboraviti da isključi šporet nakon kuvanja, što može dovesti do požara. Pored toga, moguće je i ostavljanje metalnih predmeta na uključenom šporetu ili u mikrotalasnoj, što takođe predstavlja rizik od požara.
  • Neadekvatno rukovanje terapijom: Osoba sa demencijom može zaboraviti da je već uzela terapiju i ponovo ih uzeti, što može dovesti do predoziranja. Takođe, može zaboraviti da uopšte uzme terapiju, što može negativno uticati na postojeće zdravstvene probleme.
  • Zaboravljanje isključivanja vode: Ostavljanje otvorene slavine može dovesti do poplave, što ne samo da može uzrokovati štetu na imovini, već i predstavlja rizik od klizanja i pada.
  • Odlazak iz kuće- Osoba sa demencijom može se izgubiti čak i u poznatom okruženju, što može dovesti do ozbiljnih situacija ako osoba zaluta na opasna mesta ili u nepovoljne vremenske uslove.
  • Nesposobnost prepoznavanja opasnih situacija: Smanjena sposobnost procene rizika može dovesti do opasnih situacija, kao što su pokušaji prelaska ulice na nebezbednom mestu ili rukovanje opasnim predmetima bez adekvatne pažnje.

Prednosti smeštaja u staračkom domu

Smeštaj u staračkom domu, posebno onom specijalizovanom za negu osoba sa demencijom, pruža mnoge prednosti:

  • Stalni nadzor i briga- Osigurava se 24-satna nega i nadzor, čime se smanjuje rizik od nesreća i poboljšava sigurnost.
  • Prilagođeni tretmani i nega- Individualizovani planovi nege osiguravaju da svaka osoba dobije odgovarajuću medicinsku negu, uključujućii terapije.
  • Socijalizacija i aktivnosti- Starački domovi često nude razne aktivnosti prilagođene sposobnostima i interesima stanara, što pomaže u očuvanju kognitivnih funkcija i promoviše socijalnu interakciju.
  • Podrška za porodice- Porodice dobijaju psihološku podršku i savete o tome kako da najbolje komuniciraju i podrže svoje voljene, smanjujući time emocionalni stres.

Smeštaj u staračkom domu može pružiti neophodnu strukturu, sigurnost i podršku koja je potrebna osobama sa demencijom, omogućavajući im da očuvaju kvalitet života i dostojanstvo u sigurnom okruženju.

Simptomi razvoja demencije po fazama

Blaga faza demencije

U ovoj početnoj fazi, simptomi su često suptilni i lako se mogu zameniti za uobičajene znake starenja.

  • Zaboravnost- Zaboravljanje nedavnih događaja ili informacija, kao što su imena novih poznanika ili gde su stavljene stvari.
  • Teškoće sa rečima- Borba za pronalaženje pravih reči tokom razgovora ili čitanja.
  • Promene u sposobnosti planiranja i organizacije- Problemi sa upravljanjem finansijama, praćenjem recepta ili planiranjem događaja.
  • Smanjena orijentacija u vremenu- Gubljenje praćenja datuma ili dana u nedelji.
  • Socijalno povlačenje- Sklonost izbegavanju društvenih aktivnosti ili hobija koje su nekada bile uživane.

Umerena faza demencije

Kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji i ometaju svakodnevne aktivnosti.

  • Povećana zaboravnost- Zaboravljanje važnih ličnih informacija, uključujući imena bliskih članova porodice ili značajne događaje iz prošlosti.
  • Zabuna i dezorijentacija- Teškoće u prepoznavanju poznatih lica ili lokacija, često gubljenje ili zalutanje u poznatom okruženju.
  • Komunikacijske poteškoće- Problemi sa razumevanjem ili učestvovanjem u razgovoru, ponavljanje istih pitanja ili izjava.
  • Promene u ponašanju i raspoloženju- Pojava agitacije, agresije, apatije ili depresije bez očiglednog razloga.
  • Smanjena sposobnost za samostalnu brigu- Teškoće u obavljanju lične higijene, oblačenju ili hranjenju.

Teška faza demencije

U ovoj naprednoj fazi, pojedinci postaju izrazito zavisni od pomoći drugih u svim aspektima svog života.

  • Opsežna zaboravnost- Često potpuno zaboravljanje poznatih lica, uključujući članove porodice, kao i osnovne pojmove o sebi.
  • Značajne komunikacijske smetnje- Ograničena sposobnost govora ili potpuna nemogućnost verbalne komunikacije.
  • Fizička zavisnost- Potreba za stalnom negom, uključujući pomoć u hranjenju, kretanju i održavanju lične higijene.
  • Ponašajne i emocionalne promene- Pojava neuobičajenih ponašanja kao što su agresivnost, vikanje ili plač bez jasnog uzroka.
  • Fizički simptomi- Problemi sa gutanjem, kontrolom pokreta ili inkontinencija.

Razumevanje ovih simptoma po fazama može pomoći u pružanju odgovarajuće podrške i nege osobama sa demencijom, kao i u prilagođavanju očekivanja i planiranju za budućnost.

Starost sa sobom donosi razne izazove, među kojima staračka demencija predstavlja jedan od značajnijih. Međutim, ova bolest i povezani simptomi ne bi trebalo da budu prepreka za uživanje u svakodnevnom životu, kako za osobu koja se sa njom suočava, tako i za njene porodične članove. U Domu za stare Gardoš, posvećeni smo pružanju visokog kvaliteta života svim našim korisnicima, bez obzira na njihovo zdravstveno stanje ili ograničenja u pokretljivosti. Pozivamo vas da nas posetite i lično se uverite u kvalitet usluga i brige koje pružamo.